Magična zona #248 – avgust 2009

Thank you! You often write very interesting articles. You improved my mood.

Are you a professional journalist? You write very well.

Мегареспектос! Прочитал с интересом от начала и до конца.

………… Postovanje i Dobar dan….

Ja sam Milan Dabovic – Daba iz Kragujevca i imam 59.g. koji se u zadnjih pet godina uspesno bavi Bioenergetskim tretmanima na blizinu i daljinu iz hobija i besplatno. Za to posedujem SERTIFIKAT koji sam dobio u institutu “ RUBEN PAPIJAN “ u Beogradu.

Pre dve godine sam namesten od strane novinara Dnevnog lista “ KURIR “ iz njima znanih razloga i objavili su tri clanka, dve naslovne strane, dan za danom sa komplet izmisljenim tekstom a da nikada nisu hteli da objave moj demant.

Dve godine sam se sudio sa njima, zivim i dan danas u izolaciji zahvaljujuci neistinama koje je “ KURIR “ pisao o meni a dobio sam sudsku presudu ovih dana koju dostavljam u prilogu u kojoj sve detaljno pise.

Ja bih zamolio Urednika, Novinara ili onoga ko ima vlje, prostora a mozda moze da bude tema, da mi POMOGNE da vratim ugled koji mi je unisten na ovim Balkanskim prostorima zahvaljujuci i Internetu.

Ja znam da vecina novinara brani kolege i tako treba, ali ko nas obicne smrtnike da brani od novinara koji nemaju grama morala pisajuci tako da i porodicu uniste – zigosu….(mada sam i ja radio kao novbinar kratko, fotoreporter i Ton-majstor)…

Molio sam ih vise puta melom da objave demant da mi pomognu da kako tako ispravimo gresku a oni su samo najurili aktere. Umeju da traze izvinjenje od ministra Mrkonjica koje su dobili a Ja ko me….. Eto to je istina….

Ako neko hoce da mi pomogne a nemoze jer je koncepcija lista takva ili se radi o liniji nezameranja, Ja bih ga MOLIO da ovo prosledi nekome ko ce smeti da Sudsku istinu objavi i zigose takvo nedobronamerno pisanje koje uzima maha…

Uzgred da dodam da Ministar Mladjan Dinkic je ovih dana dobio presudu kao i ja. On za dva clanka 1.175.000.oo din a ja za tri clanka zaredom, dve naslovne strane i 4-ri gole fotografije bez odobrenja svega 400.000.oo din. Izgleda da i u nasem sudstvu nesto nije uredu, cim ja po osteti ispadoh gradjanin drugog reda iako je tekst o meni crn da nemoze biti crnji.

UNAPRED ZAHVALAN :

Milan Dabovic – Daba

VISI SUD U KRAGUJEVCU
Broj: 5P – 1/10
Dana 12.03.2010. godine
K R A G U J E V A C

U I M E N A R O D A

VISI SUD U KRAGUJEVCU, u vecu sastavljenom od sudije Ane Spasic, predsednika veca i sudija porotnika Zvezdane Dimitrijevic i Bosiljke Nesovic, kao clanova veca, u pravnoj stvari tuzioca Milana Dabovica iz Kragujevca, ul. Dr Zorana Djindjica br. 7/2-19, ciji je punomocnik Radmilo

Pantovic, advokat iz Kargujevca protiv tuzenih Dnevnih novina “ KURIR “ DOO Beograd, ul. Vlajkoviceva br. 8, Radeta Jerinica iz Beograda, ciji je zajednicki punomocnik Snezana Djokic, advokat iz Beograda, ul. Resavska br. 84 i tuzene Dragane Manojlovic iz Velike Plane, ul. Kralja Petra br. 12, radi naknade nematerijalne stete, vrednost spora 1.800.000,00 dinara, doneo je nakon odrzane usmene i javne glavne rasprave, dana 12.03.2010. godine,

P R E S U D U

1. DELIMICNO SE usvaja tuzbeni zahtev tuzioca Milama Dabovica iz Kragujevca, pa se obavezuje tuzeni Dnevne novine “ KURIR “ DOO Beograd, Rade Jerinic iz Beograda i Dragana Manojlovic iz Velike Plane, da tuziocu na ime naknade nematerijalne stete za pretrpljene dusevne bolove zbog povrede casti i ugleda solidarno isplate iznos od 400.000,oo dinara, sa zakonskom zateznom kamatom pocev od 12.03.2010. godine, kao dana presudjenja, pa do konacne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvrsenja.

2. ODBIJA SE deo tuzbenog zahteva tuzioca za razliku od dosudjenog do potrazivanog iznosa na ime naknade nematerijalne stete za pretrpljene dusevne bolove zbog povrede casti i ugleda za isnos od 1.400.000.oo sa zakonskom zateznom kamatom pocev od dana presudjenja pa do konacne isplate, kao neosnovan.

3. OBAVEZUJU SE tuzeni Dnevne novine “ KURIR “ DOO Beograd, Rade Jerinic iz Beograda i Dragana Manojlovic iz Velike Plane da tuziocu Milanu Dabovicu iz Kragujevca, na ime naknade troskova parnicnog postupka, solidarno isplate iznos od 53.616,86 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvrsenja.

O b r a z l o z e nj e
Tuzilac je u tuzbi i na rocistu, licno i preko punomocnika, naveo da zivi u Kragujevcu, da je po zanimanju RTV – mehanicar, zaposlen u TP “Gradski dom “ Kragujevac i poznat kao dugogodisnji ton-majstor Radio Kragujevca, Radio 34, fotoreporter u listu “ Svetlost , a duze vreme radi kao domar u TP “ Gradski dom , sto podrazumeva susret sa velikim brojem ljudi. Otac je dvoje punoletne dece i to cerke Tijane, koja ima 28 godina i sina, koji ima 33 godine. U Julu mesecu i to 8,9, i 10 Jula 2008. godine pojavili su se u listu “ Kurir “ tekstovi vrlo uvredljivog i ponizavajuceg naslova za tuzioca, sto se odrazilo na njegov status u gradu, kao i na odnose u porodici i to: 8. Jula 2008 godine, na naslovnoj strani pojavila se fotografija tuzioca sa naslovom “ Lazni lekar , “ Manijak sa interneta” i podnaslovom “ Milan Dabovic (57) iz Kragujevca tvrdi da svojim erotskim fotografijama moze da leci na daljinu preko interneta “ a na strain 7. objavljen je clanak sa izvucenim velikim naslovom “ MANIJAK “ i podnaslovom “ Leci i onanise iz hobija”, 9, Jula 2008. godine, objavljena je fotografija tuzioca sa naslovom “ Prevarant “ i “ Manijak bio clan sekte” , a 10. Jula 2008. godine na 11. strain objavljene cu cetri fotografije nagog tuzioca sa uvredljivim tekstom, sto je izazvalo veliko gnusanje clanova njegove porodice i osudu od strane najblizih kolega. Zbog svega navedenog, tuzilac je trpeo i trpi veliku moralnu stetu, dok su pomenute fotografije pribavljene iz privatnog albuma jedne osobe, koja je te fotografije imala. Tuzilac nije dao nikakvu saglasnost za objavljivanje ovih fotografija, niti je pitan za navode objavljene u spornim tekstovima, pa ni udostojen da se objavi njegov demant. Izvrnut je podsmehu okoline, a takodje i njegova cerka, koj je zaposlena u osnovnoj skoli. Zbog svega toga, trpeo je i jos uvek trpi velike dusevne bolove zbog povrede casti i ugleda, koji su na grub nacin izvrgnuti ruglu. Na rocistu dana 09.03.2008. godine, punomocnik tuzioca istakao je da su objavljene fotografije privatno vlasnistvo tuzioca, da tuzilac nikome nije dao dozvolu da ih objavi u sredstvima javnog informisanja i na Internetu, da pre objavljivanja spornih tekstova i fotografija nije kontaktirao sa predstavnicima medija, niti je sa njima obavljao bilo kakav razgovor u vezi sadrzine spornog teksta. Predlozio je da sud usvoji tuzbeni zahtev i obaveze tuzenih da tuziocu na ime naknade stete za pretrpljene dusevne bolove zbog povrede casti i ugleda solidarno isplate iznos od 1.800.000.00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presudjenja, pa do konacne isplate, a sve u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvrsenja. Troskove postupka je trazio.
Punomocnik prvotuzenog i drugotuzenog osporio je tuzbeni zahtev u celosti i po osnovu i po visini. Naveo je da treceoptuzena nije od Novembra meseca zaposlena kod prvotuzenog. Saglasno odredbama Zakona o Javnom informisanju, javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti i ne podleze nikakvoj cenzuri. U predmetnom tekstu postovana su nacela navedenog Zakona i postovan novinarski kodeks. Sporni iskazi u clanku nisu potekli od novinara prvooptuzenog, nije ni dato misljenje novinara, sto tuzene oslobadja odgovornosti. Sporne fotografije su javno objavljene na Internetu i pre objavljivanja kod prvotuzenog, dok najveci deo spornih tekstova predstavlja razgovor tuzioca sa novinarom tuzenog, dok se predstavljao kao sopstveni brat blizanac i informacije koju su dali citaoci dnevnog lista “ Kurir”. Tuzilac nije koristio svoje zakonsko pravo na demant. Istice da je zahtev za naknadu nematerijalne stete previsoko opredeljen, imajuci u vidu cl. 200 Zakona o obligacionim odnosima. Na rocistu dana 09.03.2009.godine punomocnih tuzenih istakao je da su se sporne fotografije vec nalazile na sajtu, a pre objavljivanja spornog teksta prvotuzeni i drugotuzeni su kontaktirali sa tuziocem i od njega dobili podatke sadrzane u tekstu. Sa tuziocem je kontaktirala trecetuzena Dragana Manojlovic. Predlozio je da Sud odbije tuzbeni zahtev tuzioca kao neosnovan i obaveze tuzioca da tuzenima naknadi troskove postupka.
Tuzena Dragana Manojlovic, na rocistu dana 09.03.2009. godine, osporila je tuzbeni zahtev u celosti, navodeci da je ona licno kao novinar, pre objavljivanja spornog teksta, razgovarala sa tuziocem i od njega licno dobila sve podatke navedene u spornom tekstu. Sa tuziocem se cula dva puta pre objavljivanja spornog teksta, ali se sa njim nije videla. Prvi put se predstavila kao zainteresovana pacijentkinja, koja je za tuzioca i njegove isceljiteljske sposobnosti saznala preko internet sajtova i njegovih pacijenata, a do broja mobilnog telefona je dosla sa sajta na kome je bio objavljen. Bilo je vise sajtova na kojima je tuzilac reklamirao svoje isceliteljske sposobnosti, delio savete i slicno. Tom prilikom tuzilac joj se predstavio kao brat blizanac Milan, a u ciji indentitet nije sumnjala. Drugi put se predstavila kao novinar prvotuzenog, razgovor je trajao 30-setak sekundi, u kome je navela :” da pise o tuziocu i fotografijama objavljenim na sajtu i nacinu lecenja “, nakon cega je tuzilac prekinuo vezu. Licnog kontakta sa tuziocem u smislu vizuelnog vidjenja i neposrednog razgovora pre objabljivanja spornog teksta nije bilo. Istice da je proveravala istinitost objavljenih sajtova i preko svojih izvora informacija saznala da su sve fotografije objavljene sa iste IP adrese, odnosno adrese tuzioca. Takodje, kontaktirala je i MUP Srbije, gde je dobila potvrdu da je protiv tuzioca podnesena krivicna prijava u vezi pedofilije i clanstva u sekti.
Ocenom navoda stranaka, Sud nalazi da je u konkretnom slucaju nesporno da su fotografije nagog tuzioca i tekstovi o njemu objavljeni u dnevnim novinama “ Kurir “ i to 8, 9, i 10. Jula 2008.godine, sa naslovima “ Manijak sa interneta “, “ Manijak bio clan sekte “, “ Bande haraju internetom “, te da su iste fotografije bile objavljene na internet sajtovima.

Sporni su osnov i visina tuzbenog zahteva, odnosno da li su tuzeni imali pravo da objave fotografije na kojima je prikazan tuzilac bez njegove predhodne saglasnosti i da u tom cilju preuzmu fotografije sa internet sajtova, te da li su iste fotografije bile dobrovoljno objavljene na sajtovima od strane tuzioca. Sporna je i visina postavljenog tuzbenog zahteva u smislu cl. 200 ZOO.
Radi pravilnog utvrdjivanja cinjenicnog stanja, Sud je izveo sve ponudjene dokaze, pa je savesnom i brizljivom ocenom, kako svakog dokaza pojedinacno, tako i u njihovoj medjusobnoj vezi, u smislu cl. 8 ZPP, a u sklopu nespornih cinjenica, nasao da je tuzbeni zahtev tuzioca delimicno osnovan.
Citanjem tekstova prilozenih uz tuzbu, Sud je utvrdio da je dana 8 Jula 2008. godine u dnevnimnovinama “ Kurir “ objavljen tekst o tuziocu pod naslovom “ Lazni lekar “, “ Manijak sa Interneta “ i podnaslovom “ Milan Dabovic (57) iz Kragujevca tvrdi da svojim erotskim fotografijama moze da leci na daljinu preko interneta “, na strain 7. prikazana fotografija nagog tuzioca i tekst clanka u kome se izmedju ostalog navodi da se Milan Dabovic Daba (57) reklamira na nekoliko srpskih sajtova nudeci pomoc licima, tvrdeci da je bioenergeticar, leci ljude seksom na daljinu, izopacenim fotografijama i masturbiranjem preko interneta, da narocito voli da pomaze osobama suprotnog pola, da se medju njegovim pacijentima nalaze i maloletne osobe, devojke, ali i deca, a objavljene fotografije poticu iz jedne od njegovih poslednjih seansi; dana 9. Jula 2008.godine na naslovnoj strain “ Kurira “ i strani 7. objavljen clkanak pod naslovom “ Prevarant “ sa fotografijom nagog tuzioca i podnaslovom “ Manijak bio clan sekte “ – Nadrilekar iz Kragujevca odranije poznat policiji kao sektas, koji se devedesetih zadovoljavao pipkajuci naivne zene, kojima je uzimao novac za navodno isceljenje a odranije poznat policiji kao clan Bele gnosticke crkve. U clanku se, izmedju ostalog, navodi da su posle objavljenih tekstova i fotografija mnogi srpski sajtovi izbacili Dabu sa svojih stranica, a da tuzilac Milan, u jednom od razgovora sa novinarom “ Kurira “ navodi da je nevin i da je ljude varao njegov rodjeni brat Nedeljko, koji je sada u bekstvu. 10. Jula 2008. godine u dnevnim novinama “ Kurir “, na strain 11., objavljen je clanak sa naslovom “ Bande haraju internetom “ u kome se navodi da je javni tuzilac dao nalog policiji da proveri navode teksta objavljenog u Kuriru o Milanu Dabovicu Dabi.
Citanjem kopije radne knjizice prilozene uz podnesak od 03.02.2009. godine, seriski broj 265283, registarski broj 436, Sud je utvrdio da je ista izdata na ime Dragane Manojlovic, rodjene 18.08.1972. godine , u Smederevskoj Palanci, JMBG 1808972726223, broj L.K. 36928, izdate od strane policiske stanice Batocina.
Citanjem dokumentacije od 03.01.2007. godine sa spesifikacijom odlaznog saobracaja za Jul mesec 2008. godine, Sud je utvrdio da je na internet sajtu “ Tim Urbea “ dana 07.07.2008.godine u 03;08 casova, objavljen clanak sa naslovom “ Kako leci Daba 10 “ ciji je autor “ Ledena Princeza “ neka Ivana iz Novog Sada a u kome se navodi da tuzilac vara naivne osobe svojom bioenergijom, mami ih na MSN i salje im svoju navodnu energiju, tj. slike, a 08. Jula 2008. godine u 17;13 casova isti autor najavljuje da nastavak teksta sledi sutra u Kuriru, a istog dana u 17;13 casova izvinjava se svima “ Eliksir “ Sandra Ivantic sto je postavila slike o Dabi. Utvrdjeno je da se dana 09. Jula 2008. godine, tuzilac se putem mejla obratio redakciji “ Kurira “ i trazio demant, odnosno brisanje sa sajta “ Urbea “ svih fotografija na kojima se nalazi tuzilac. Citanjem kopije specifikacije odlaznog saobracaja za Jul mesec 2008. godine na ime Milana Dabovica, ul. Dr Zorana Djindjica br. 7, Kragujevac utvrdjeno je da je tuzilac zvao redakciju “ Kurira “ 08, 09, i 14. Jula 2008. godine, ukupno cetri puta.
Citanjem izvestaja “ Telekom Srbija “ od 30.04.2009. godine, Sud je utvrdio da sa tuziocevog broja mobilnog telefona u periodu od 01.07.2008. do 10.07.2008. godine nije bilo poziva redakcije dnevnih novena “ Kurir “.
Citanjem izvestaja KC Kragujevac br. 01/5936 od 11.08.2009. godine, Sud je utvrdio da tuzilac nije hospitalno lecen u KC Kragujevac od 2005. godine a pretragom ambulantnih protokola za 2008 i 2009. godinu, isti nije evidentian da je dolazio na preglede…
Citanjem priloga tuzioca uz podnesak od 09.01.2010. godine, Sud je utvrdio da su slike i clanci o tuziocu, pored srpskih sajtova, bili objavljeni i na sajtovima u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji, te da se tuzilac zbog poremecenih odnosa odrekao svog sina Vladimira Dabovica u Kragujevackim nedeljnim novinama, u rubrici “ Licne vesti “ od 09. Jula 2009. godine . Citanjem SERTIFIKATA Instituta za Ezoteriju i Parapsihologiju “ Ruben Papijan “ br. 003/03/09 od 08.06.2009. godine, Sud je utvrdio da je tuzilac uspesno zavrsio kompletnu strucnu edukaciju za Bioenergeticara po metodi “ Ruben Papijan “ i dobio licencu za obavljanje prakticnog rada iz oblasti energetske terapije po metodi “ Ruben Paijan “ za tekucu radnu 2008./2009. godinu od strane Udruzenja gradjana za tradicionalnu medicinu i energetsku terapiju.
Sve procitane dokaze, Sud je cenio i prihvatio, jer njihovu verodostojnost stranke nisu osporavale.
Iz iskaza svedoka Dusice Anastasov, Sud je utvrdio da je dana 9. i 10. Jula 2008. godine, svedok Dusica menjala glavnog i odgovornog urednika kod prvotuzenog i da su sporni tekstovi i fotografije objavljeni sa njenom dozvolom. Sadzina teksta je autorska, to jest novinara – treceoptuzene, dok je oprema, koja obuhvata i naslove i fotografije, bila njen izbor kao glavnog i odgovornog urednika. Proverom, a pre objavljivanja fotografija i davanja naslova, da li se iste jos uvek nalaze na internet sajtu, ustanovila je da su fotografije skinute sa internet sajta. Preko saradnika novinara Branke Kuljanin dobila je potvrdu da je tuzilastvo u Kragujevcu obavesteno o fotografijama i pozivima tuzioca preko internet sajta da leci na nacin na koji je opisan u “ Kuriru ‘, a imali su i izjavu podparola tuzilastva za stampu, koji je to potvrdio, ali o samom dogadjaju i merama koje ce biti preduzete nije mogao da se izjasnjava. Posto joj je bilo poznato da je novinar duzan da postupa sa primerenom paznjom, nalozila je novinarki, ovde tuzenoj, da kontaktira tuzioca, koji navode nije demantovao, vec tvrdio da je za sve kriv njegov brat. Takodje, delovi originalnih fotografija, koje su skinute sa sajta i objavljene u “ Kuriru “, su na odredjenim mestima zatamnjeni. Njen izbor, kao glavnog i odgovornog urednika, bile su tri fotografije objavljene u okviru naslova “ Sektas “ i fotografija sa naslovne strane “ Kurira “ 09.07.2008. godine. Pre objavljivanja spornih fotografija nije trazila dozvolu vlasnika fotografija. Sporne naslove “ Prevarant, manijak, bio clan sekte”, “ Sektas “, “ Manijak iz Kragujevca “, dala je kao glavni i odgovorni urednik, a smatra da interes javnosti nebi bio zadovoljen davanjem drugih naslova, obzirom na veliki broj gradjana koji im se javio, medju kojima je bilo najvise zena, koje su izjavile da su ga prepoznale i da ga poznaju. Nije izvrsila izbor fotografija, ni naslova “ Bande haraju internetom “, a koji su objavljeni dana 10. Jula 2008. godine. Nije sigurna da li je kao glavni i odgovorni urednik dana 09.07.2008.godine, putem faksa, dobila dopis od tuzioca od 09.07.2008. godine u 11;30 casova, a kojim je tazio da se objavi demant. Navedeni dopisi stigli su na centralni faks redakcije, a praksa je da se upucuju novinaru, koji je autor teksta, da proveri navode. Medjutim, sluzbenici su duzni da je kao glavnog i odgovornog urednika obaveste da je takav dopis stigao i da isti proslede autoru teksta, sto su i ucinili. Saradnik “ Kurira “ Branka Kuljanin razgovarala je sa potparolom tuzilastva Marijom Mladenovic, ali nije odlazila kod tuzioca. Poznato joj je da se cesto dogadja da neko u necije ime i bez njegovog znanja objavi fotografije na internet sajtu, ali da se u novinarstvu smatra da je sve sto se nadje na internet sajtu dostupno javnosti.
Sud je cenio iskaz svedoka i prihvatio u deli navoda da je svedok u periodu od 09. i 10. Jula 2008. godine, menjala glavnog i odgovornog urednika prvotuzenog, da su sporni tekstovi i fotografije od navedenih datuma objavljeni sa njenom dozvolom, da pre objavljivanja spornih fotografija od 09. Jula 2008. godine, nije trazila dozvolu vlasnika fotografija, da je sporne naslove “ Prevarant, Manijak, bio clan sekte “; “ Sektas “, “ Manijak iz Kragujevca “ dala kao glavni i odgovorni urednik “ Kurira “, a nije prihvatio u preostalom delu iskaza, jer nije potvrdjen izvedenim dokazima.

Iz iskaza svedoka Milene Grubor, Sud je utvrdio da svedok Milena bila komsinica sa tuziocem i da joj je bilo poznato da se tuzilac bavi bioenergijom. Kada je procitala tekst o tuziocu u “ Kuriru ”, bila je zapanjena i po njenom misljenju to je bio skandal. Otisla je kod tuzioca, koji je bio strasno potresen, depresivan, nesrecan i tuzan, ponavljao je da nemoze da ostane u ovoj sredini i da ce se iseliti, a prestao je i da ide na posao. Niko mu se od prijatelja i komsija nije javljao, na ulici su od njega okretali glavu, a po njenom misljenju, obzirom da je lekar, tuzilac je pao u depresiju, zbog cega mu je preporucila da pije lekove za smirenje. U periodu kada se sve ovo desavalo tuzilac je vec imao poremecene odnose sa suprugom, dok je cerka bila na njegovoj strani, bilo joj je zao i nije ga osudjiovala. Po njenom misljenju, kao zdravstvenog radnika, ovaj dogadjaj je tuzioca “ izbacio iz koloseka ‘, sto nije ocekivala, jer je smatrala da je mnogo jaci imajuci u vidu da je tuzilac vec bio na ratistu. Ovakvo njegovo psihicko stanje traje i danas u smislu da tuzilac retko izlazi i kontaktira sa jednim ili dvojicom prijatelja. Pre ovih dogadjaja tuzilac je bio sasvim druga licnost, nacitan, obrazovan, korektan,imao je zlatne ruke. Kontaktirao je sa velikim brojem ljudi, cinio je velikom broju ljudi, nije naplacivao za svoj rad, imao je puno poznanika koji su dolazili kod njega kuci. U vreme kada se sve ovo desavalo tuzilac je, pio njenoj preporuci, Bensendin od 5 i vise miligrama oko dva meseca.

Iz iskaza svedoka Branke Kuljanin, Sud je utvrdio da je svedok u vreme objavljivanja spornog teksta bila zaposlena u agenciji “ Sina “ kao novinar i saradjivala sa “ Kurirom ‘, da ju je pozvala novinarka “ Kurira “ Dragana Manojlovic i zamolila je da proveri da li se u Kragujevcu od strane MUP-a i Tuzilastva nesto radi na ispitivanju istinitosti ovoga slucaja. Iz svojih izvora u MUP-u saznala je da je vec odredjen sluzbenik, koji je dobio zadatak da objavljen tekst u “ Kuriru” od 08.07.2008.godine, odnese u Tuzilastvo i konsultuje se sa tuziocem. Potparol za stampu Opstinskog tuzilastva u Kragujevcu Marija Mladenovic saopstila joj je da je tekst videla, da isti nemoze da komentarise i da se u vezi istog jos nije konsultovala sa tuziocem. Tekst pod naslovom “ Bande haraju internetom “ od 10.07.2008.godine, nije napisala. Nakon tri ili cetri dana od objavljivanja spornih tekstova i fotografija, pozvala je licno tuzioca bez naloga iz “ Kurira “ i obavila licno razgovor sa njim. Tuzilac je bio vidno uzbudjen, objasnjavao je da se nakon objavljenog teksta obracao glavnom i odgovornom uredniku “ Kurira “ radi demanta, pokazivao je mejl koji je poslao, ali da demant nije objavljen. Izjavljuje da tuzioca nije poznavala, da ga je kontaktirala i sa njim obavila razgovor tek nakon objavljivanja spornih tekstova i fotografija. Izjavljuje i to da nije autor pod naslovom “ Sektas “ od 09. Jula 2008. godine, odnosno da je prvobitna sadrzina teksta izmenjena. Za objavljivanje fotografija uvek se trazi saglasnost lica sa fotografija, osim kada je u pitanju javni dogadjaj. U tekstu, koji je poslat “ Kuriru “, a cija je sadrzina izmenjena i objavljena pod naslovom “ Dabovic pod lupom tuzioca “, pisano je o jos jednom slucaju uznemiravanja putem interneta. Sa tuziocem je razgovarala privatno, a fotografisali su ga uz njegov pristanak iz razloga sto je smatrala da ce to mozda biti potrebno radi objavljivanja demanta. Medjutim, fotografije tuzioca, koje je njen kolega fotograf nacinio, nigde nisu objavljene.

Iz iskaza svedoka Marije Mladenovic, Sud je utvrdio da je svedok u spornom periodu u toku 2008. godine, radial kao potpoarol Okruznog javnog tuzilastva u Kragujevcu, da je bila na odmoru u Crnoj Gori, kada ju je kontaktirala novinarka Branka Kuljnin, koja je tada bila novinar “ Glasa javnosti “. Za vreme dok je bila na odmoru nije bila ovlascena da daje bilo kakve informacije, a tuzilastvo inace daje informacije tek kada dodje do podizanja optuznice ili donosenja resenja o sprovodjenju istrage, ne i u fazi predkrivicnog postupka, odnosno ako je u pitanju samo krivicna prijava. Iz ovih razloga i obzirom da se nalazila na odmoru, nije obratila paznju nasta joj je novinarka Branka rekla preko telefona, tako da se ne seca o kom licu i kojim novinama se radi. Nikome nije dala informaciju da se protiv tuzioca void postupak zbog pedofilije i organizovanja sekte.
Iskaze svedoka Milene Grubor, Branke Kuljanin i Marije Mladenovic Sud je cenio i prihvatio kao jasne, logicne i potkrepljene drugim izvedenim dokazima.

Iz iskaza tuzioca Milana Dabovica, saslusanog kao parnicna stranka, Sud je utvrdio da je imao svoj profil na “ Facebook-u “ i “ Poljupcu “ sa navedenim licnim podacima, brojem licne karte, brojem mobilnog telefona i nadimkom Daba 10. Bio je novinar, ozenjen je i ima dvoje dece, bez bilo kakvih je seksualnih pretenzija, a nije bio ni pripadnik neke sekte. U razgovorima na sajtovima nije komentarisao svoja seksualna opredeljenja, niti nudio bilo kakve usluge u tom smislu. Tacno je da je lecio ljude Bioenergijom na daljinu, ali ne preko fotografija i kamera, vec tonski preko telefona ili zvucnog interneta. Svoje usluge nije naplacivao. Na isti nacin je stupio u kontakt sa jednom devojkom, kojoj je delimicno pomogao i izmedju njih se rodila ljubav u okviru koje je sa njom razmenjivao licne fotografije. Neke od tih fotografija su one gde je prikazan nag, a koje joj je prosledio MSM porukom. Za uzvrat mu je ona prosledila slicne fotografije, koje nikada nije zloupotrebio, a i danas ih ima. Ta devojka iz Bitolja Sandra Ivantic je stupila u kontakt sa novinarima i dala im sve fotografije, a treca osoba pod pseudonimom “ Ledena princeza “ odnosno Ivana iz Novog Sada, koja je prijatelj sa trecetuzenom, dala je podatke trecetuzenoj koji prestavljaju deo sadrzaja spornih tekstova. Fotografije su na sajtovima postavljene u Ponedeljak ujutru u 03;08 casova, u vreme kada niko od zvanicnih vlasnika sajtova ne radi, a temu je postavila osoba pod pseudonimom “ Ledena princeza “. Nakon objavljivanja fotografija bio je mesec dana u kucnom pritvoru, a posledice je trpela i njegova porodica, a narocito cerka, koja je profesor srpskog jezika u Beceju, dok mu se sin, koji je u Americi, nakon objavljivanja spornih tekstova uopste ne javlja, a vecina prijatelja prestala je da se druzi sa njim. To taje i danas, a tuzilac je u potpunosti izolovan od drstva. Posto je sve ovo tesko podneo, odmah se obratio lekaru i to svojoj prijateljici doktorki Mileni Grubor, koja mu je dala terapiju. Tacno je da ga je treceoptuzena – novinatka Dragana kontaktirala i predstavila se kao zainteresovani pacijent i pitala koliko kosta tretman bioenergije, nasta joj je odgovorio da to ne naplacuje. Novinarki se prestavio kao brat Nedeljko, koja ga je provokativno upitala da li tretman podrazumeva i njenu obavezunda bude naga. Zacudio se i rekao da to uopste ne podrazumeva, a zatim i prekinuo vezu i iskljucio oba telefona – mobilni i kucni telefon. Sutradan je ponovo ukljucio oba telefona, kada ga je treceoptuzena pozvala i predstavila se kao novinarka i rekla da ima njegov dosije iz SUP-a, nasta joj je odgovorio da njegov brat Nedeljko Dabovic ima probleme sa SUP-om, zbog cega je i pobegao iz zemlje. Niko ga nije pitao, niti od njega trazio dozvolu da objavi u novinama fotografije, niti bi to dozvolio. Pozvao je “ Kurir “ i od zamenika glavnog i odgovornog urednika trazio da objave njegov demant, nasta mu je zamenik odgovorio da isti posalje preko sajta, sto je i ucinio 09.07.2008. godine u 11 casova. Tuziocev demant nikada nije objavljen ni u novinama ni na sajtu. Tuzilac se obratio i provajderu da skine sa sajta sporne fotografije i obrise njegov profil. Sa osobom pod pseudonimom “ Ledena princeza “ nije bio u privatnim odnosima, vec samo prijatelj preko sajta. Sa devojkom iz Bitolja, koja po njgovoj proceni ima 30 do 35 godina, bio je u vezi preko MSN-a i prvo su radili na njenom lecenju bioenergijom, a potom se izmedju njih rodila ljubav u kojoj su razmenjivali intimne fotografije. Nikada nisu bili u fizickom kontaktu, ni fizicki u intimnoj vezi. Sa drugim pacijentkinjama nije razmenjivao svoje intimne fotografije osim sa devojkom iz Bitolja u koju je bio zaljubljen. Nikada nije imao nikakvu ordinaciju u kojoj je lecio Bioenergijom, vec je iz hobija pomagao ljudima. Posle objavljivanja fotografija na sajtu pod naslovom “ Poljubac “ nije tuzio osobe iz Bitolja i Novog Sada, jer njihove podatke nije imao, kao ni vlasnika sajtova, jer je svuda bila naznaka preuzeto iz “ Kurira “.

Sud je cenio iskaz tuzioca i isti prihvatio kao jasan, logican i uverljiv, potkrepljen pisanim dokazima i u skladu sa iskazima saslusanih svedoka Milene Grubor i Branke Kuljanin, iz kojeg je utvrdio da je tuzilac trpeo dusevne bolove zbog povrede casti i ugleda objavljivanjem fotografija i tekstova u dnmevnim novinama “ Kurir ‘ 08…09 i 10. Jula 2008. godine. Posledice objavljibanja spornih fotografija i tekstova tuzilac trpi i danas, obzirom da je izolovan iz drustva, vecina njegovih nekadasnjih prijatelja mu se vise ne javlja, a iste posledice trpi i njegova porodica, narocito cerka, dok mu se sin, koji je u Americi, uopste ne javlja.

Iz iskaza zakonskog zastupnika prvotuzenog Vukadina Rodica, Sud je utvrdio da nisu u opisu njegovog posla, kao zakonskog zastupnika prvotuzenog, da vrsi bilo kakav uticaj na uredjivacku politiku lista, tako da ga niko nije obavestio da ce prvotuzeni objaviti sporne tekstove i fotografije, niti je to bila praksa za objavljivanje bilo kog teksta bilo koje sadrzine, vec je to diskreciono pravo urednistva.

Iz iskaza tuzenog Radeta Jerinica, glavnog i odgovornog urednika prvotuzenog, saslusanog kao parnicna stranka, Sud je utvrdio da su po zakonu duzni da sve informacije znacajne po javnost pre objavljivanja provere sa primerenom paznjom. Od strane novinara, ovde trecetuzene, bio je obavesten da su sporne fotografije skinute sa interneta kao jednog od sredstava informisanja. Takodje je bio informisan da je tuzilac kontaktiran od strane novinara u smislu dobijanja podataka i komentara na navode. U konkretnom slucaju radilo se o istrazivackom novinarstvu, a radi pribavljanja informacije za interes javnosti, tako da nisu bili duzni da se predstave. Posto su sporne fotografije skinute sa interneta, sto znaci da su bile dostavljene javnosti, nijedna odredba zakona ne obavezuje urednika, ali obavezuje novinara da pre objavljivanja, od lica na koje se odnose fotografije, trazi dozvolu. Opremu teksta sto znaci fotografije i naslove, daje urednik strane. Ako se glavni i odgovorni urednik ne saglasi sa opremom, koju je dao urednik strane, ima pravo da je promeni. U konkretnom slucaju tuzeni se saglasio sa opremom, koju je dao urednik strane. Smatra da su naslovi “ Manijak “ sa podnaslovom “ Leci i onanise iz hobija “ kao i podnaslov “ I preti na daljinu , a koji su objavljeni 08.07.2008. godine, morali biti takvi da bi se zadovoljio interes javnosti, jer su oglasi i komentari na sajtovima mogli da budu dostupni i maloletnim licima, a imajuci u vidu nage fotografije tuzioca na sajtu. Navodi da nije bio upoznat sa tim sta se desavalo 09. i 10 Jula 2008. godine, ali da je znao da ce istrazivacki posao u vezi ove pojave i licnostio nastaviti, sto zanci da je dao dozvolu da se o ovoj pojavi i licnosti i dalje pise, ali u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, koji ovuhvata ne samo novinarsku paznju, vec i proveru cinjenica. Njegov zamenik je nastavio ovaj istrazivacki posao i odlucio o daljem objavljivanju.

Iz iskaza tuzene Dragane Manojlovic, saslusane kao parnicna stranka, Sud je utvrdio da autor tekstova objavljenih u dnevnim novinama “ Kurir “ 08.,, 09., i 10. Jula 2008. godine stim da nije autor naslova, a fotografije su bile predlog urednistva. Prvu informaciju u vezi ove pojave i licnosti tuzioca dobila je od citaoca njihovog lista, koji je ukazivao na postojanje sajta. Licno je otisla na sajtove, kojih je bilo ukupno tri i proverila njihovu sadrzinu. Smatrala je da ovu pojavu licnost tuzioca treba da ukaze siroj javnosti. O trome je obavestila glavnog i odgovornog urednika “ Kurira “, koji joj je dao dozvolu i odobrenje za istrazivacki rad. Kao licu koje se profesionalno bavi novinarstvom, bilo joj je poznato da sajtovi mogu da se zloupotrebe u smislu da neko u ime i za racun nekoga otvori sajt i na njemu u ime i za racun tog lica ne samo postavi fotografije, vec i daje komentare. U razgovoru sa administratorom, odnosno sa licem koje je u vezi svakog sajta obavesteno da li su podaci u pogledu vlasnika autenticni, dobila je potvrdu da je sajt autentican, odnosno da ga je postavio tuzilac. Ovo se desavalo dan, dva pre objavljivanja prvog teksta 08.07.2008.godine. Nakon toga je kontaktirala sa dve zenske osobe, koje licno nije poznavala i koje su joj putem mejla poslale iste fotografije, kao i pretnju koja je sadrzana u tekstu od o8.07.2008.godine, pod naslovom “ I preti na daljinu “. Potom je pozvala tuzioca na broj telefona koji je bio na sajtu i predstavila se kao zainteresovani pacijent, kojom prilikom je od njega dobila odgovor sadrzan u tekstu od 08.07.2008. godine, pod naslovom “ Leci i onanise iz hobija “. Istog dana, posle kraceg vremena, pozvala je tuzioca i imala nameru da se predstavi kao novinar, ali je veza bila prekinuta, a potom i mobilni telefon iskljcen. Tekst i fotografije je predala urednistvu. Kao profesionalcu poznato joj je da je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju obavezna da se primerenom paznjom proveri istinitost cinjenica i trazi dozvolu u vezi objavljivanja fotografija. U konkretnom slucaju je smatrala da od tuzioca netreba da trazi odobrenje, jer su se fotografije vec nalazile na sajtu. Sadrzina teksta od 09.07.2008. godine, nastala je kao rezultat reakcije redakcije citalaca posle objavljivanja prvog teksta, a koji su joj i preko redakcije javljali sa slicnim iskustvom, jer su prepoznali tuzioca sa slike. Iz svojih izvora u MUP-u Srvije dobila je informaciju da je o tuziocu, kao pripadniku sekte, pisano u knjizi autora Zorana Lukovica, ali pod drugim indetitetom, a preko saradnika “ Kurira “ iz Kragujevca dobila je informaciju da je kragujevacko Tuzilastvo preduaelo mere radi provere istinitosti ovih cinjenica. Nakon ovih provera nastala sadrzina teksta objavljena 09.07.2008. godine. U razgovoru koji je obavila sa tuziocem pre objavljivanja teksta od 09.07.2008.godine, tuzilac nije trazio demant, niti je najavljivao tuzbu, niti je ijednog trenutka stavio do znanja da nema njegovu dozvolu za objavljivanje fotografija. Tuzilac je sve svaljivao na svog brata. Niko je iz urednistva nije obavestio da se tuzilac mejlom od 09.07.2008. godine, obratio sa zahtevom za demant isptavke. Tekst od 10.07.2008. godine, nastao je kao rezultat redakcije na predhodno objavljene tekstove i ukazuje na pojave u drustvu na koje treba skrenuti paznju.

Sud nije prihvatio iskaze tuzenih nalazeci da nisu jasni, potpuni i uverljivi, ni potkrepljeni drugim izvedenim dokazima i da su isti, po oceni Suda, sracunati na postizanje uspeha u sporu. Sud je uzeo u obzir cinjenicu da tuzeni ne spore da su fotografije preuzete sa Interneta, da za njihovo objavljivanje nisu pribavili dozvolu tuzioca, jer su smatrali da to nije neophodno obzirom da su iste bile dostupne javnosti, posto su se vec nalazile na sajtovima. S druge strane, tuzeni glavni i osgovorni urednik “ Kurira “ Rade Jerinic navodi da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju postoji obaveza novinara da pre objavljivanja od lica na koje se odnosi fotografija trazi dozvolu, te da su kompromitujuci naslovi o tuziocu dati kako bi se zadovoljio interes javnosti, kao i da je postojala njegova dozvola da se o ovoj pojavi i licnosti nastavi istrazivacki posao.

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da su dnevne novine “ Kurir “ dana 08.., 09. I 10. jula 2008. godine, objavile fotografije nagog tuzioca i tekstove kompromitujuceg sadrzaja i naslova za tuzioca, da su sporne fotografije preuzete sa Internet sajtova i objavljene u novinama bez predhodne saglasnosti tuzioca. Iz iskaza drugo tuzenog utvrdeno je da je postojala dozvola glavnog i odgovornog urednika da se o ovoj pojavi i licnosti tuzioca pise, odnosno da se nastavi istrazivacki posao, ali u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, koji obuhvata ne samo novinarsku paznju, vec i proveru cinjenica, sto u konkretnom slucaju nije bilo ispostovano. Takodje, trecetuzenoj – novinarki Dragani Manojlovic bilo je poznato da je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju obavezna da se primerenom paznjom proveri istinitost cinjenica i trazi dozvolu u vezi objavljivanja fotografija. U konkretnom slucaju je smatrala da od tuzioca ne treba da trazi odobrenje, jer su se fotografije vec nalazije na sajtu. Utvrdjeno je da je tuzilac mejlom od 09.07.2008. godine, obratio redakciji “ Kurira “ sa zahtevom za demant objavljenih tekstova, ali tuziocevo zakonsko pravo u konkretnom slucaju nije ispostovano. Zbog svega napred navedenog tuzilac je trpeo dusevne bolove obzirom da su njegov ugled o cast dovedeni u pitanje, sto je utvrdjeno iz iskaza svedoka Milene Grubor, a imajuci u vidu reakciju sredine u kojoj tuzilac zivi i moralnu osudu, kao i cinjenicu da su sporni tekstovi preuzeti od prvotuzenog i objavljeni na sajtovima u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.

Prilikom odlucivanja o osnovanosti tuzbenog zahteva tuzioca za naknadu stete na ime dusevnih bolova zbog povrede casti i ugleda, Sud je posao od cl. 43 Zakona o javnom informisanju, koji propisuje da se informacije iz privatnog zivota, odnosno licni pisani zapis, zapis lika ( fotografski ) i zapis glasa ne moze objaviti bez pristanka lica cijeg se privatnog zivota informacija tice, odnosno lica cije reci, lik, odnosno glas sadrzi, ako se pri objavljivanju moze zakljciti koje je to lice. Ustavom RS zajamcena je sloboda misljenja i izrazavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nacin, traze, primaju i sire obavestenja i ideje. S druge strane, sloboda izrazavanja moze se zakonom ograniciti, ako je to, izmedju ostalog, neophodno radi zastite prava i ugleda drugih. Zakon o javnom informisanju propisuje obavezu novinarske paznje primerenu okolnostima, koju su novinar i odgovorni urednik javnog glasila duzni da pokazu pre objavljivanja informacije koja sadrzi podatke o odredjenom dogadjaju, pojavi ili licnosti, proverom njenog porekla, istinitosti i potpunosti, kao i da tudje informacije, ideje i misljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno. Pravo na privatnost je apsolutno subjektivno pravo fizickog lica da moze samostalno da odluci o upoznavanju trecih lica sa bilo kojom manifestacijom svoje egzistencije, prema tome i o objavljivanju svojih licnih fotografija. Takodje apsolutno je subjektivno pravo fizickog lica da moze samostalno da odluci da li ce da upozna treca lica sa svojim privatnim zivotom, a narocito ako se radi o intimnoj sveri fizickog lica, u koju ono nikome ne dopusta pristup ili to dopusta samo najblizima i privatnoj sveri zivota, u koju dopusta pristup samo odredjenom krugu ljudi. Uloga stampe u demokratskom drustvu nesme biti kompromitovana zloupotrebom slobode izrazavanja i stampa nesme prekoraciti isvesne granice, narocito kada se radi o ugledu i pravima drugih. Lice cije je pravo na privatni zivot, odnosno pravo na licni zapis povredjeno ima pravo na odgovor i pravo na ispravku informacije, ako je informacija podesna da povredi pravo tog lica ili njegov interes, odnosno ako su njegova prava i interesi povredjeni neistinom, nepotpunom ili netacno prenetom informacijom i to u istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, sa istom opremom, uz oznaku “ odgovor “, odnosno “ ispravka “. U konkretnom slucaju, saglasno utvrdjenom cinjenicnom stanju tuziocu je uskraceno pravo na odgovor, odnosno ispravku informacije. Tuzilac je 09. Jula 2008. godine, putem mejla trazio demant od redakcije “ Kurira , koji nikada nije objavljen. Lice na koje se odnosi netacna, nepotpuna ili druga informacija, cije je objavljivanje zabranjeno u skladu sa cl. 79 Zakona o javnom informisanju, ima pravo na novcanu naknadu nematerijalne stete po opstim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i odredbama Zakona o javnom informisanju. Odgovornost novinara, odgovornog urednika i pravnog lica, koje je osnivac javnog glasila je solidarna, a krivica odredjena kao gruba nepaznja, ako su pre objavljivanja informacije, paznjom primerenom okolnostima, mogli utvrditi neistinost ili nepotpunost informacije. Zabrana objavljivanja licne fotografije bez pristanka ovlascenog lica sluzi zastiti licnosti, pa postoji povreda prava kada se fotografija bez potrebnog pristanka objavljuje. Lice cija je fotografija pustena u promet ima prao da trazi naknadu stete od lica koje je to ucinilo, ako je bez njegovog pristanka fotografija pustena u promet. U konkretnom slucaju, tuzeni nisu imali tuziocevo odobrenje za objavljivanje spornih fotografija u dnevnim novinama “ Kurir “.
Pravo na novcanu naknadu nematerijalne stete po Zakonu o javnom informisanju moze se ostvariti kada se posledica povrede manifestuje u jednom od vidova nematerijalne stete ( to su inace psihicki bolovi: strah, fizicki bolovi i dusevni bol ), dakle kada je stete prouzrokovala dusevne patnje, koje obziro na sve okolnosti slucaja, duzinu trajanja i intezitet, opravdavaju dosudjivanje novcane naknade u smislu cl. 200 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima. Prema navedenom clanu ZOO, Sud ce za pretrpljene dusevne bolove zbog povrede ugleda i casti, ako nadje da okolnosti slucaja, a narocito jacina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdavaju, dosuditi pravicnu novcanu naknadu, nezavisno od naklnade materijalne stete, kao i u njenom odsustvu. U konkretnom slucaju, radi se o povredi prava licnosti, odnosno povredi casti i ugleda. Pravo na cast i ugled je pravo na postovanje ljudske casti i zasluzenog stecenog ugleda lica, a pravo na privatnost je pravo lica na nedostupnost drugima i javnosti u pogledu onoga sto ih se netice. Pravom na cast covek je zasticen od necovecnog tretiranja, a pravo na ugled stiti od stvaranja pogresne predstave o licu ili organizaciji, koja narusava njihovo dobro ime.
Imajuci u vidu da su prava licnosti odredjena kao univerzalna prava svakog coveka na postovanje i razvoj svoje licnosti, uz obavezu pravnog poredka da taj razvoj obezbedi, a ukoliko nastanu povrede tih prava omoguci adekvatnu naknadu ostecenom, u konkretnom slucaju nije bilo potrebno vestaciti intezitet i trajanje bolova, koje je tuzilac pretrpeo objavljivanjem neistine, nepotpune ili neke druge Zakonom zabranjene informacije. Sve bitne cinjenice od znacaja za odmeravanje visine naknade stete Sud je utvrdio na osnovu izvedenih dokaza, a posebno saslusanjem tuzioca i svedoka doktorke Milene Grubor.
Sud je imao u vidu intezitet i duzinu trajanja dusevnih bolova, te cinjenicu da iste bolove povrede casti i ugleda objavljivanjem spornih forografija i tekstova tuzilac trpi i dalje, pa je delimicno usvoljio tuzbeni zahtev tuzioca i dosudio naknadu nematerijalne stete u iznosu od 400.000.00 dinara, nalazeci da bi dosudjeni iznos bio adekvatna satisvakcija za pretrpljene dusevne bolove, u skladu sa cl. 200 st. 1 i cl. 206 Zakona o obligacionim odnosima, odlucivsi kao u izreci pod 1.
Visina naknade nematerijalne stete odmerena je u skladu sa slobodnim sudiskim uverenjem, a shodno cl. 224 Zakona o parnicnom postupku, sa cim su se stranke u postupku saglasile, ne predlazuci odgovarajuce vestacenje na okolnost visine nastale stete.
Kamata na dosudjeni iznos naknade nematerijalne stete tuziocu, dosudjena je u skladu sa odredbama cl. 277 Zakona o obligacionim odnosima….
Za iznos razlike od dosudjenog do potrazivanog iznosa, Sud je izrekom pod 2. odbio tuzbeni zahtev tuzioca kao neosnovan, imajuci u vidu da naknada nematerijalne stete predstavlja satisvakciju primerenu povredjenom dobru, cilju kome naknada sluzi, da se njome ne pogoduje teznjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drustvenom svrhom, te da ce se tuziocu isplatom navedenog iznosa omoguciti pribavljanje zadovoljstva, neke prijatnosti i osecaja materijalne sigurnosti, a sve u skladu sa cl. 200 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima. Povreda casti i ugleda predstavlja jednu od tezih povreda prava licnosti. Dusevni bol koji je tuzilac trpeo, nemerljiv je i nemoze se otkloniti nikakvom novcanom nadoknadom, ali pravicna novcana nadoknada ipak moze ublaziti dusevni bol koji podnosi.
O troskovima postupka Sud je odlucio na osnovu cl. 149 st. 2 i cl. 150 ZPP, imajuci u vidu vrednost spora i delimicno uspeh tuzioca u parnici, pa je tuziocu dosudio nuzne troskove postupka i to srazmerno uspehu u sporu. Da je tuzilac u celosti uspeo u sporu, imao bi pravo na naknadu sledecih nuznih troskova postupka; za sastav dva obrazlozena podneska po 11.000.00 dinara ( od 04.03.2009.god. i od 29.01.2010.god) iznos od 22.000.00 dinara, na ime zastupanja na pet odrzanih rocista po 12.000.00 dinara (09.032008., 16.04.2009., 19.o5.2009., 22.07.2009. i 12.03.2010.god.) iznos od 60.000.00 dinara na ime zastupanja na deset neodrzanih rocista po 6.000.00 dinara (13.01.2008., 02.02.2008., 30.03.2008., 10.06.2009., 31.08.2009., 16.10.2009., 05.11.2009., 02.12.2009., 27.01.2010. i 23.02.2010.god) iznos od 60.000.00 dinara, sve shodno vazecoj AT u vreme presudjenja (“Sl. Flasnik RS” br. 129 od 29.12.2007.god.), na ime takse za tuzbu iznos od 41.500.00 dinara i takse na presudu iznos od 57.800.00 dinara, shodno Zakonu o sudskim aksama vazecim u momentu podnosenja tuzbe i presudjivanja, sto ukupno iznosi 241.300.00 dinara. Kako je tuzilac uspeo u sporu sa procentom od 22,22% imajuci u vidu vrednost predmeta spora i dosudjeni isnos neknade nematerijalne stete, to mu je Sud dosudio troskove postupka srazmerno uspehu u sporu u iznosu od 53.616.86 dinara, kao u izreci pod 3.
VISI SUD U KRAGUJEVCU, dana 12.03.2010.god.
SUDIJA ;
Ana Spasic
Pravna pouka; Protiv ove presude dozvoljena je zalba, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude, Apelacionom sudu u Kragujevcu, a preko ovog Suda.