Noć veštica: Paganski praznik ujedinjava planetu

 

Maske đavola, vila i demona, i lampioni od izdubljene bundeve simboli su Noći veštica koja se obeležava širom planete, bez obzira na religijsku pripadnost

Samhain ili kraj leta, u današnje vreme poznat kao Noć veštica ili Helouvin, proslavlja se širom sveta 31. oktobra, a od pre nekoliko godina i kod nas. Kod drevnih Kelta to je bio početak novogodišnje svetkovine, dok se u hrišćanstvu obeležava kao Dan mrtvih, Svi sveti ili Zadušnice.

Reč Helouvin (Halloween), potiče od engleskog naziva “All Hallows Eve”, koja označava veče pre Dana mrtvih, a glavni simboli Noći veštica jesu bundeve, upaljene baklje i maškare. Dok trgovci zadovoljno trljaju ruke zbog ekstremne zarade koju donosi prodaja kostima, ezoteričari se pripremaju za važne obrede.

 

Buđenje boga mrtvih

 

Ovaj praznik potiče iz vremena pre Hrista. Kelti, drevni paganski narod sa područja današnje Irske, Velike Britanije i severne Francuske, obožavao je prirodu i štovao svoja božanstva. Najveća svetkovina odigravala se 1. novembra kada se obeležavao početak Nove godine, kraj sezone sunca i nastupanje perioda mraka.

Međutim, dan pre toga, 31. oktobra, kada je, kako su smatrali druidi, keltski sveštenici, granica između ovog i onog sveta najlabavija, izvodio se važan ritual. U to vreme je, kako se verovalo ustajao Šaman (Shamhain), bog mrtvih, koji je odlučivao o sudbini duša umrlih u prethodnoj godini.

Po keltskoj legendi one obitavaju u telima raznih životinja, a po naređenju Šamana, mogu da pređu na viši nivo – u kraljevstvo nebesko ili da se vrate u ljudska tela. Da se to ne bi desilo, druidi su u noći 31. oktobra odlazili u svetu hrastovu šumu i izvodili rituale u čast Šamana: prinosili mu žrtve – životinje, hranu ili piće, i palili vatre.

Za to vreme, svi u selu gasili su svoja ognjište da bi kuće ostale u mraku. Ujutro se u svaki dom donosio žar iz svete hrastove šume, simbol novog sunca koje će ljude grejati tokom zime, ali i čuvati od zlih duhova i duša pokojnika. Kada bi umilostivili mrtve, mogle su da počnu trodnevne svetkovine u čast Nove godine.

 

Kada ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži

 

Međutim, 1. novembar nisu proslavljali samo Kelti, već i stari Rimljani i to kao dan Pomone, boginje voća. Tokom ceremonije, jabuke i orasi, kao jesenje voće, imali su centralnu ulogu u ritualima jer se slavilo u čast prirode i trebalo je zahvaliti se bogovima na plodovima i umilostiviti ih za novu, berićetnu godinu.

Uprkos prihvatanja hrišćanstva, misionari nisu uspevali da iskorene neke paganske običaje, pa je crkva je u 7. veku pronašla solomonsko rešenje: 1. novembar proglašen je praznikom Svi sveti, dok je od 11. veka i 2. novembar praznik – Zadušnice ili Dan mrtvih, kada se priziva sećanje na sve pokojnike.

U celom hrišćanskom svetu, običaj je da se tada pale sveće za dušu umrlih da bi im svetlost obasjala put kojim treba da se kreću na onom svetu.

 

Mistična zajednica sa pokojnicima

 

Kada su irski doseljenici stigli u Ameriku, nisu zaboravili svoje svetkovine, koje su, doduše, vremenom malo modifikovane. Za Noć veštica zamračivali su kuće, palili vatre, maskirali se u kože životinja i prinosili jesenje plodove duhovima pokojnika da bi ih umilostivili, ali i zavarali da se ne bi desilo da im zarobe dušu.

Kako se u opsednutost duhovima sve manje verovalo, tako se i ceremonija na festivalu menjala a prerušavanje u duhove, gobline i veštice postalo je deo rituala. Na taj način živi stupaju u “mističnu zajednicu sa mrtvima”, podržavajući njihovo noćno tumaranje. Ali, otkud bundeva, u toj priči?

 

Kako je Džek prevario đavola

 

Prema keltskoj legendi, Džek O’Lantern bio je škrti kovač, notorni pijanac i varalica koji je uspeo da prevari i samog đavola. Ponudio mu je dušu u zamenu za piće, a kada se đavo pretvorio u novčić, Džek ga je stavio u džep u kojem je bio krst i tako ga zarobio. Obećao je da će ga pustiti ako sklope pakt pod njegovim uslovima, na šta je nečastivi pristao.

Kada je umro, Džek zbog pakta s đavolom nije otišao u raj, ali ni u pakao. Naime, nakon njihovog dogovora, đavo je doneo Džeku komad žeravice koji će mu osvetliti put u večnom mraku, a da bi što duže gorela, stavio ju je u izdubljenu belu repu.

Tako je nastala Džekova lampa, koja je postala neizostavan deo rituala u Noći veštica. Njen zadatak je da osvetli tamu i otera zlo. Kasnije je repa zamenjena bundevom koja u to vreme sazreva, a i lakše se može izdubiti.

 

Vračanje za suđenu osobu

 

U Škotskoj su se na Noć veštica mladi okupljali ne bi li odredili ko će se s kim venčati i kojim redosledom. Određivali su ime budućeg supružnika, boju njegove kose i zanimanje. Pretpostavljalo se da će se utvara budućeg supružnika pojaviti ako se kukuruz proveje tri puta.
Devojke su tog dana tačno u ponoć odlazile na njivu da seju konoplju i govorile: X“Ja sejem konoplju, a moj budući suprug neka dođe da je kosi!”X. Nakon toga bi pogledale preko levog ramena i videle bi svog suđenika. Takođe, nezaobilazan je ritual sa jabukama: devojke ih ljušte, ali u jednom potezu, i zatim koru bacaju preko ramena.

Iz oblika kore koja padne na zemlju nazire se prvo slovo imena budućeg muža. Negde oko ponoći, u potpuno zamračenoj sobi upali se sveća i stavi ispred ogledala. Veruje se da se posle upornog gledanja, u ogledalo, pored devojke pojavljuje i slika budućeg.

M.N.

Ostatak teksta možete da pročitate u novom broju…