Ukleto mesto: Krvava osveta Boža vodeničara

Veruje se da su hajduci svojim zlodelima probudili nečastivog koji kažnjava svakog ko se približi vodenici i da je prokletstvo nabacio nesrećni vlasnik kojeg su obesili ispred mlina

vodenica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nekada je na Pustoj reci radilo više od dvadeset vodenica, no, samo jednu od njih bije zao glas. Odavno stoji usamljena i porušena, ali još uvek se pamte strašni zločini koji su se u njoj desili. Kako kažu, ko god da joj se približi, veliku će nevolju navući na vrat, a veruje se da su za sve krivi hajduci koji su nekada harali ovim krajevima. Jedno od njihovih utočišta bila je vodenica, mesto gde su stradali nevini ljudi, uključujuću i njenog vlasnika, vodeničara Boža.

Surovi Vučko
Pusta reka okružena je Radan planinom i Petrovom gorom, a ukleta vodenica pripadala je vrednom Božu koji je pošteno zarađivao svoj hleb. Tada su naišli hajduci i obesili ga ispred vodenice jer su mislili da negde krije silne dukate. Danima niko nije smeo da priđe vodenici i sahrani nesrećnika. Predanje kaže da su hajduci tu presretali ljude i dovodili žene koje su otimali u obližnjim selima.Vođa družine bio je Vučko koga niko nije voleo, ali su ga se svi i te kako plašili.

Kažu da je neka devojka sa njim zatrudnela i kada se porodila, njen otac uzeo je dete pa ga odneo pravo u vodenicu. Tu se zametnula teška kavga, a hajduk, pijan i bahat, ubi nesrećnog čoveka i dete baci u nabujali jaz. Posle nekog vremena hajduke su pohvatali, ali tragedije nisu prestale već se ispostavilo da je vodenica ukleta i da glavu gubi ko god pored nje prođe.

Nečastivi došao po svoje
Mnogi veruju da je na vodenicu prokletstvo navukla smrt Boža vodeničara, a od tog dana i njegovi dželati izgubili su miran san.
Pričali su svojim jatacima da po celu noć čuju korake i glasove u vodenici i da zbog toga oka ne mogu da sklope. U početku su mislili da im se samo priviđa od velike količine rakije koju su svakodnevno pili, sve dok jedne večeri hajduk iz družine nije banuo u vodenicu bled kao krpa, rekavši da ga juri neki čovek. Iste noći ispustio je dušu.

Znali su ljudi iz ovog kraja da nasilna smrt Boža vodeničara neće doneti ništa dobro, pa su, što zbog hajduka, što zbog zlih slutnji, ovo mesto zaobilazili u širokom luku. Prolazilo se samo kada se mora. Jedno veče kraj vodenice prošao je čovek iz susednog sela i jedva se kući vratio. Nakon nekoliko dana svima je bilo jasno da je nesrećnik poludeo.

Stalno je govorio da ga juri neki čovek i vuče ga u duboku vodu, te da ne može nikako da se odbrani. Verovalo se da je doživeo nešto strašno kod vodenice i da ga je nečastivi uzeo pod svoje. Ubrzo je u strašnim mukama i dušu ispustio.

Bacio dete u reku
Po drugom predanju, mesto gde se nalazi vodenica ukleto je od onog dana kada je hajduk Vučko u jaz bacio svoje nekršteno dete i ubio nesuđenog tasta. Ubrzo posle toga bandu su uhvatili, ali sablasni krici oko vodenice nisu prestajali. Pričalo se da tuda niko nije smeo noću da prolazi, ma kakvim poslom krenuo, jer su glasovi bili toliko jaki da je čovek mogao da ogluvi.

Kada su Vučka konačno našli i zatvorili, nesrećna devojka danima je obilazila napuštenu vodenicu, sedela na pragu i kukala, sve dok i nju jednog dana nisu našli mrtvu. Utopila se u Pustoj reci. ”Govorilo se da je posle nje još jedna žena tu sebi oduzela život, a navodno je i ona nosila Vučkovo dete. Imala je muža i decu, pa od bruke i sramote nije nikome smela na oči da izađe”, pričaju seljani.

I životinje se plaše
Posle Vučka i njegove družine u vodenicu skoro niko nije ulazio, tako da je zdanje prepušteno zubu vremena. Nesrećni Božo nije za sobom ostavio potomstvo, pa nije imao ko da je nasledi. Sa druge strane, ljudima je ubrzo postalo jasno da je ukleta, pa nikom nije padalo na pamet da je obnavlja. U Prvom svetskom ratu, kada je vojska često prolazila kroz šumu, tu su stradala tri vojnika.

Niko ne zna kako se to desilo, ali je poznato da im nikakvo oružje nije došlo glave. Pričalo se da ih je pogubila neka neman na spavanju. Oni koji su se zatekli malo dalje od mesta gde je bila vodenica dobro su prošli, dok ova trojica nisu zoru dočekala.
U narodu je rašireno verovanje da su vodenice stecište vampira i zlih duhova, ali ih na Pustoj reci ima dvadeset, a samo je ova ukleta. Ranije su ovo mesto zaobilazili i čobani, jer se, kako su pričali, stoka tu ukopavala i nije htela ni da makne. Dešavalo se da se ovce odjednom uplašeno razbeže a čobani su ih posle toga jedva pronalazili. U narodu postoji verovanje da se stoka, naročito ovce, ne zadržava na nekom mestu zato što tu nisu čista posla”, priča meštanin Mirko.

Jedva izvukli živu glavu
Priča o ukletoj vodenici na Pustoj reci lagano pada u zaborav, jer su opustela sela u okolini Bojnika, pa su retki oni koji zalazi u ove krajeve. Pre desetak godina, neki planinari prolazili su pored vodenice i, kako su kasnije pričali, jedva živu glavu izvukli. ”Kažu da im se krv u žilama ledila od plača i krikova koje su čuli, ali nikako nisu uspevali da utvrde odakle dopiru sablasni zvuci. Oni su od retkih koji su to čuli i uspeli da se spasu.

Neki momak se pre tridesetak godina noću vraćao sa igranke, pa je prošao pokraj vodenice. Jedva je do kuće došao, odmah je pao u postelju i više nije ustao. Samo je ponavljao da ga ništa ne boli, ali da ga neko dete doziva i danju i noću. Nerećnik je umro nakon nekoliko nedelja”, pričaju u Bojniku.

Dragana Gostiljac