Večita potraga za istinom – PIRAMIDE KRIJU MNOGO VEĆE TAJNE!

Ruski i ukrajinski naučnici tvrde da ove velelepne građevine nisu služile samo za čuvanje tela preminulog faraona čija se duša preselila u svet bogova

Dok su svima poznate piramide u Egiptu i Meksiku, malo ko zna da ovih monumentalnih građevina ima svuda po svetu. Samo hiljadu ih je pronađeno u Severnoj Americi, preko trista u Kini, a postoje indicije da čak i vode Japana kriju podvodne piramide. Trend građenja ovakvih objekata izgleda da je u jednom periodu istorije zahvatio ceo svet, pa se tako veruje da je i planina Rtanj zapravo piramida, koja je tokom vekova zarasla u rastinje, skrivajući svoje pravo lice.
Najveća ovakva građevina, ujedno i jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, jeste Keopsova piramida (tzv. Velika piramida), visoka 137 metara, sagrađena od oko milion kamenih blokova, teških između dve do pet tona. Pored toga što je ostala nepoznanica kako su zapravo građene, bez pomoći moderne tehnologije, piramide prate i brojne druge misterije.

Počev od toga da su pravljene od blokova jedinstvenog vezivnog materijala, čiji je sastav i danas nepoznat, do samih pozicija određenih piramida, ove građevine vekovima privlače ogromnu pažnju javnosti. Antičke kulture gradile su ovakve strukture na skoro svakoj tački planete, a one koje su ostale netaknute, postale su neprocenjive vremenske kapsule koje još uvek skrivaju brojne tajne.

Dok istraživanja i dalje traju, čovečanstvo, uprkos svemu, još uvek veoma malo zna o piramidama. Nedavno, ruski i ukrajinski naučnici umešali su prste, a zaključci do kojih su došli daleko su od onoga šta nas je dosadašnja istorija učila.

PIRAMIDE (NI)SU BILE GROBNICE

Prva poznata sazidana piramida u Egiptu bila je Stepenasta piramida, koja se nalazi u Sahari. Sagradio ju je arhitekta Imhotep, u vreme vladavine faraona Džosera. Bila ograđena velikim zidom, koji je čuvao nešto veoma dragoceno u to vreme – žito. Kasnije, ako je verovati istoričarima, piramide su građene s ciljem da služe kao grobnice. Čak su tri piramide u Gizi, po svojoj lokaciji, usklađene sa sazvežđem Oriona, koje se povezivalo s bogom zagrobnog života Ozirisom. Iz tog razloga, piramide su mnogo godina povezivane sa svetom mrtvih.

Dosad se verovalo da oblik piramida zapravo predstavlja praiskonsku humku od koje je, prema egipatskim mitovima, nastala sama Zemlja. Njen specifičan oblik predstavlja sunčeve zrake, a većina piramida bila je obložena uglačanim, bleštavobelim krečnjakom, koji im je davao sjaj i s velikih razdaljina. Piramidama su često davana imena koja su bila u vezi sa sjajem sunca, pa je tako, na primer, zvanično ime Zakrivljene piramide u Dašuru bilo je Južna blistava piramida, a Senvosretova piramida u El-Lahunu zvala se Senvosret blista.

Iako je opšte prihvaćeno da su piramide bili nadgrobni spomenici, postoji trajno neslaganje u vezi s pojedinim teološkim načelima koja su podstakla njihovu izgradnju. Prema sve prihvaćenijoj teoriji, piramide su projektovane kao neka vrsta „sredstva za vaskrsnuće“. Egipćani su, naime, verovali da je mračni deo noćnog neba oko koga zvezde kruže fizički ulaz u nebesa, i da je jedna od osa koja prolazi od glavne grobne odaje kroz vrh Velike piramide direktno usmerena u centar ovog dela neba.

Sve to upućuje na pretpostavku da je piramide projektovana kao sredstvo za magični transport duše umrlog faraona pravo u prebivalište bogova. Sve egipatske piramide, bez izuzetka, izgrađene su na zapadnoj obali Nila, koja je kao mesto zalaska sunca povezana s carstvom mrtvih u egipatskoj mitologiji.

Ipak, ruski istraživači otišli su korak dalje uspevši da dokažu da svet u antičko doba nije bio baš toliko naivan, te da svrha specifičnog oblika piramida nije bila samo da duši omogući odlazak bogovima nakon smrti tela, već mnogo veća.

OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 07 – 9. 08. 2017.