Čeda Čvorak: Pazi šta želiš, možda ti se ostvari

“Kada god pomislim da je čovek krojač svoje sudbine, život me demantuje” 

Čeda Čvorak, frontmen i osnivač grupe „Luna“, izvođač i autor velikog broja hitova na našim prostorima, ima dugogodišnju uspešnu karijeru na kojoj bi mu pozavidele mnoge kolege. Pored sve teže situacije na našem muzičkom estradnom nebu i dalje trasira svoj put, koji mu je, kako sam kaže, “negde od gore zacrtan“. Nakon veoma teške godine koja je iza njega, sprema se da objavi svoj dvanaesti po redu studijski album za koji smatra da će nadmašiti sve dosadašnje.

Da li ste zadovoljni prošlom godinom kada je privatni i poslovni segment u pitanju?
Ovo je bila jedna od najtežih godina u mom životu. Verujem da postoje te loše godine koje kada te tera neki maler tokom cele godine. Imao sam želju da prespavam praznike i da se što pre probudim u ovoj 2017. Bilo je raznih nepredviđenih događaja, ali gubitaka nekih dragih ljudi… A poslovno i 2016. je bila jedna od godina koje urušavaju estradnu scenu, te tu delim kolektivnu problematiku, ali i to je razumljivo u ovakvoj ekonomiji i i očajnom stanju u celom regionu.

Jesu li su se vaše želje i planovi ispunili u protekloj godini i šta je ono po čemu ćete je pamtiti?
Poslovno smo bili prisutni na muzičkoj sceni sa četiri nove pesme i isto toliko video-spotova. Nažalost, nijedna nije postala hit, ali pamtiću je po tome da možemo mi to mnogo bolje.

Verujete li da ste rođeni pod srećnom zvezdom?
Ako sve uzmem u obzir, mislim da jesam, ali uz veliku borbu. Smatram da je sreća kada si uspešan u onome što radiš i kada se rodiš s talentom, ali to je samo pola puta do uspeha, jer ako čovek svojim trudom, borbom i radom ne nadogradi taj talenat i ako nije uporan u stremljenjima ka zacrtanom cilju, ta šansa koja mu je „negde od gore“ ukazana može vrlo lako da izbledi. Odavno sam rekao da je uspeh kada uspeš da radiš ono što voliš, a od toga možeš da živiš.

Postoji li sudbina, odnosno verujete li u to da nam je životni put već negde zapisan?
Tu i tamo. Nekada mi izgleda da je tako, a nekada da nije. Kada god pomislim da je čovek sam krojač svoje sudbine, život me demantuje. Mnogo puta dešavalo mi se da su se stvari odvijale onako kako nisam planirao, kako nisam ni pomislio da će se desiti. U tim momentima poverujem da je negde sve od gore zapisano i da se čovek ne može boriti protiv sudbine. A opet, ako bezuslovno prihvatimo da nam je sve predodređeno, prepustili bismo se kolotečini i niko ne bi ništa radio u životu. Generalno, verujem da slučajnosti ne postoje.

Da li ste se u životu vodili intuicijom i koliko vam je to pomoglo da predupredite neprijatne situacije?
Upoznao sam ljude koji imaju izuzetno izraženu intuiciju i koji su se kroz život vodili isključivo instinktom i gotovo uvek bili u pravu. Ali, to je jedan mali broj ljudi koji su rođeni s tim darom i kojima je dozvoljen taj luksuz da se oslanjaju isključivo na intuiciju i da su sigurni da neće pogrešiti. Skoro uvek davao sam prednost intuiciji, ali su razum i analitika uvek imale krajnju reč. Možda je to proizilazilo iz nekog mog straha da ne pogrešim. Kada posmatram s ove distance, možda je u nekim situacijama i trebalo da oslušnem intuciju, kada su neki ljudi i situacije bili u pitanju. Neprijatne situacije su rezultat uglavnom nedobronamernih ljudi, te je to samim tim teško i preuprediti.

Verujete li u astrologiju? Da li vam je neko od astrologa već izradio natalnu kartu?
Nije da verujem u astrologiju kao u nekakvu veru, ali poznajem dosta ljudi koji imaju znanje o tome i zaista je često primenjivo u životu. Mnogi moji prijatelji, kao i dosta kolega sa estrade, imaju lične astrologe kojima slepo veruju i ne čine ništa pre nego što se konsultuju s njima. Dugo nisam verovao u to, ali neki moj prvi kontak sa astrologijom bio je još u vreme dok sam živeo u Šapcu, kada sam bio uveren da će moj životni put ići nekom sasvim drugom trasom. Jedna poznanica, astrolog, predložila mi je jednog dana da mi analizira natalnu kartu. Prihvatio sam to više iz neke razonode nego što sam verovao u to. Tada nisam imao nikakav plan da stvaram grupu “Luna” i bavio sam se nekim sasvim drugim poslom. Uradila mi je detaljan horoskop u kom je prilično jasno prikazala neke bitne događaje koji su kasnije usledili, a u tom momentu zvučali su kao naučna fantastika.

Rođeni ste s velikim muzičkim talentom. Smatrate li da je samim tim vaš životni put već bio predodređen? Šta biste drugo radili kada se ne bi bavili muzikom?
Danas shvatam da jeste bio predodređen. Uzalud sam i studirao i radio kao privatni preuzetnik nekoliko poslova, muzika je uvek bila tu dok nije bezuslovno pobedila. A kada se ne bih bavio muzikom, verovatno bih pisao knjige i radio za pozorište.

Verujete li da postoje ljudi, takozvani „energetski vampiri“ i kako se štitite kada ste prinuđeni da boravite u okruženju takvih osoba?
Da, postoje. To znam sigurno. Nema boljeg leka nego izbegavati takvo okruženje.

Sve više vaših kolega poslednjih godina otvoreno priča da su spas kao i rešenje za brojne probleme pronašli u veri i postu. Da li ste vernik i verujete li u božja čuda?
Da vernik sam i slavim Svetu Petku. A najveće božje čudo je sam život. Današnja nauka uz sva dostignuća nije uspela da dokaže i pokaže nepostojanje takve sile.

Jeste li ste pristalica verovanja da je sve moguće ako čovek jako veruje i da li su se vaši snovi ostarili?
Vera je prethodnica. Kinezi kažu da ćemo sutra biti tamo gde smo u mislima i željama sada. Znam da nije dovoljno samo želeti, već treba razviti strategiju i sve potrebno da bi se toj želji pomoglo do ostvarenja. E, sada, pitanje je i kako se ljudi nose kada se želje ostvare. Veliki pesnik Branko Miljković je rekao: „Hoće li sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?” Pa analogno tome stavite i želje u taj kontekst. Ne kaže se uzalud: pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.

Podržavate li alternativne načine lečenja i kakva su vaša iskustva po tom pitanju?
Verujem i poznajem nekoliko divnih lekara ili energetičara koji nose taj prefiks alternativni. Pitanje je čemu je to lečenje alternativa ako medicina za nešto nema rešenje? Onda tu nema alternative već rešenje nerešivog.

Kakvi su vaši planovi, a koje su želje za ovu godinu?
Da budem zdrav, pun energije, da me inspiracija ne napusti i da me okruže talentovani ljudi puni vere i želje na putu ka uspesima. Voleo bih da uspemo da izdamo dvanaesti album i da me Dunav što više dana primi u svoje društvo, te da svoju novu knjigu “Ko je ubio Rock and Roll” pretvorim u pozorišnu predstavu koju sam i napisao sa željom da zaživi u pozorištu. Reč je o prilično realnoj priči koja čitaoce vodi kroz period nastajanja, trajanja do propasti rokenrola kod nas. Naravno, s javnim suđenjem koje pokušava da odgonetne pitanje iz naslova knjige.

Vesna Mitić Pupavac