Ova natprirodna bića najčešće napadaju noću i u stanju su da zlostavljaju žrtvu dok potpuno ne iznemogne, a s vremenom je dovode do teške psihičke poremećenosti
Karakondžula je naziv za noćnog demona u narodnom verovanju u Bugarskoj, Makedoniji i jugoistočnoj Srbiji. Vlasi tvrde da ljudi često padaju pod uticaj raznih natprirodnih bića, među kojima su najdosadnije i najnapornije upravo karakondžule.
Veruje se da su to ženski demoni s likom starice buljavih očiju, duge crne kose, niskog rasta i izduženih ruku sa velikim noktima, često i gvozdenim zubima, pa čak i rogovima. Žrtve napada koje su uspele da ih dodirnu tvrde da imaju izuzetno tvrdu kožu i mekano krzno.
Kada i kako napadaju
Kako ljudi pričaju, ova zla stvorenja uglavnom se pojavljuju noću, odnosno od ponoći do oglašvanja prvih petlova, a najopasnija su za vreme nekrštenih dana, od Božića do Bogojavljanja. Zbog svega ovoga stariji su uvek upozoravali decu da nikada ne šetaju sama noću po šumi ili livadi, jer karakondžule umeju da ”uzjašu” žrtvu i teraju je da izvodi razne stvari, između ostalog, da u transu igra do iznemoglosti. Prilikom napada, često se služe batinom od leske, gloga ili graba i njome žrtvu usmeravaju da se kreće u željenom pravcu, obično što dalje od njegove kuće, a maltretiranje može da potraje i čitavu noć.
Posledice napada
Karakondžule često napadaju s leđa, s leve strane, što je veoma opasno i neretko ima fatalne posledice. To nije čudno ako se zna da se leđa i leva strana čovekovog tela (za razliku od desne koja je ovozemaljska i materijalna), smatraju podzemnim i duhovnim uporištem i da su tu smešteni svi centri poimanja, mašte, intuicije, kao i vančulni senzori.
Stoga, napad ovih demona može dovesti do ozbiljnih psihičkih poremećaja, paralize pa i šloga, ali ništa od toga se ne manifestuje u trenutku napada. Ipak, osim stresa, napetosti i nervoze nakon napada karakondžule žrtve uglavnom osećaju bolove i grčeve u predelu stomaka. Međutim, sve to prođe za svega nekoliko dana, a oni koji nisu upoznati sa tajnama vlaške magije vrlo često i ne znaju da su bili žrtve ovog demona.
Omiljeni su im pijanci
O karakondžulama i o tome ko su njihove najčešće žrtve svakako najviše zna Zlatimir Pantić iz sela Štubik u Negotinskoj krajini. On radi kao opštinski matičar, te je zbog toga u stalnom kontaktu sa svim meštanima iz ovog, pa i iz okolnih sela. Tako je do sada čuo mnoštvo priča o Korakandžama, kako ova mitska bića zovu u ovom kraju.
Poslednjih 25 godina on sakuplja priče o natprirodnim pojavama, a do sada je objavio i četiri knjige sa svedočanstvima raznih ljudi, među kojima su vrlo česte priče o vešticama, vilama i mnogim drugim mitskim bićama, pa tako i o karakondžulama. Kako Zlatimir kaže, one najčešće napadaju muškarce u alkoholisanom stanju, na putu do kuće, kada ih često uzjašu i odvlače u suprotnom pravcu od njihovog doma, a često i odguraju u neku provaliju ili jarak.
Ovu priču potvrdio je i Dragoslav Stanisavljević zvani Persinac, iz susednog sela Rogljeva, koji tvrdi da je bio žrtva napada ovog demona. ”Odavno niko nije priznao da je imao susret sa karakondžulom, jer ih je sramota, pa su one gotovo pale u zaborav, ali ja otvoreno tvrdim da sam to doživeo i da sam jedva izvukao živu glavu”, počinje priču Persinac.
”Jedne večeri kada sam bio kod kuma Mirka, zadržao sam se uz priču i koju čašicu više. Ali, iako smo se malo zapili i odlično zabavljali, u jednom momentu imao sam potrebu da odmah krenem kući. Ne znam ni sam zašto, kao da me je neki đavo terao da pođem“, priča on i nastavlja: ”Na skoro 200 metara od kuće nešto me je zaskočilo i gurnulo na zemlju, popelo mi se na leđa i počelo da me mlati, guši, steže i davi oko vrata. Jedva sam preživeo”, priseća se Dragoslav.
Gorica Rakić, meštanka Zlatimirovog sela, ispričala je sličnu priču, ali ona nije bila žrtva nego samo svedok kada je njenog pokojnog muža pre mnogo godina napao ovaj demon. ”Prošlo je bilo deset sati uveče kada se ka kući približavao pripit, ali neposredno pred ulazom nešto ga je ščepalo i oborilo na pod, gde se dugo valjao i pokušavao da dođe do daha. Ovi demoni ne mogu da oduzmu život, ali su u stanju da unište i da teško povrede svoju žrtvu”, ispričala je ova starica i dodala kako se njen suprug nakon napada karakondžula ničega nije sećao i bio je potpuno izgubljen.
Napadaju i žene
Dobar poznavalac mitskih bića i natprirodnih pojava, Zlatimir, tvrdi da karakondžule ipak veoma često napadaju i žene. To se posebno dešava tokom nekrštenih dana, kada one započnu neke poslove, na primer, da predu ili pletu, što tih dana nikako ne bi smele da rade kada padne mrak. Kada ovaj demon napadne žene, on to često čini na drugačiji način nego kada su njegove žrtve muškarci. Naime, dok njih davi, guši, gura i navodi da uđu u reku, ženama ponekad i izgrebe lice noktima ili ih ujeda. Ovo je povrdila i Pantićeva komšinica Jorgovanka iz sela Štubik, koja je doživela bliski susret sa karakondžulom.
Naime, kako je Jorgovanka ispričala, bila je sama u kući jedne januarske večeri, i tom prilikom je uzela da plete rukavice svom mužu. U nekom trenutku čula je kako je neko doziva grubim glasom da izađe, ali se nije mnogo obazirala na to. Iako ju je bio strah od glasa koji je čula, kako kaže, morala je izaći po pomrčini, jer je trebalo da obiđe ovce, zbog iščekivanja da se rodi jedno jagnje te noći. Međutim, kada je izašla iz kuće, zaskočila ju je karakondžula. Kako kaže, nije se branila od njenih veoma agresivnih napada, nego se prepustila budući da je bila obamrla od straha. Šta se kasnije sve dešavalo ne seća se jer je, kako veruje, vrlo lako moguće da je usled panike izgubila i svest.
Kako se odbraniti?
Zlatimir Pantić tvrdi da u odbrani od karakondžula mogu pomoći slični rekviziti, kao i kod, na primer, vampira, kao što su beli luk, kora hleba, so i pelin. Pa ipak, kako kaže, nije na odmet i da se kraj sebe ima i neka motka ili nešto slično čime bi se karakondžuli mogao uzvratiti napad. Neki drugi izvori tvrde da se za odbranu preporučuje nož sa belom drškom i koricama, koga se karakondžula, navodno, iz nepoznatih razloga panično plaši.
Neki drugi, pak, tvrde kako je jedino rešenje da se potencijalna žrtva pravi kako karakondžulu u svojoj blizini ne primećuje usled pijanstva, te da joj dozvoli da ga uzjaše, a potom da je zgrabi za kosu, izvuče njenu glavu ispred svoje i nekoliko puta se sa njom zaleti u najbližu stenu ili debelo drvo. Ovaj postupak treba ponavljati sve dok ona sama ne popusti stisak i spadne sa leđa, a potom bi je trebalo uhvatiti za gušu i pojas od pantalona i treskati u isti objekat dok ne zamoli za milost ili usled tvrdoglavosti ne ispusti dušu.
